сриједа, април 16, 2008

PORODILIŠTE POČELO S RADOM

ZRENJANIN - Odeljenje porodilišta zrenjaninske bolnice preseljeno je juče u novi objekat. Na otvaranje novog porodilišta, smeštenog na 1.500 kvadratnih metara, dugo se čekalo. Početak rada najavljivan je još 2005. godine, a porodilje su se za to vreme porađale u staroj bolnici, u kojoj su uslovi bili nehumani. Odeljenje je imalo jednu tuš kabinu i tri toaleta, dve sobe sa po 15 kreveta, a kako su ukazivali članovi nevladine organizacije Roditeljski centar, u krevetićima za bebe često su se mogli naći i razni insekti.
U Roditeljskom centru su u svojim kampanjama za otvaranje novog porodilišta ukazivali i na to da se u Zrenjaninu svake godine rodi oko 200 beba manje nego ranijih godina. U 2006. na svet je došlo oko 1.200 beba, a uslovi rada medicinskog osoblja bili su na nezavidnom nivou. O tome koliko je otvaranje novog porodilišta važno govori činjenica da je staro porodilište bilo smešteno u objekat star više od 100 godina i da usluge zrenjaninske bolnice koriste stanovnici pet srednjobanatskih opština, Zrenjanin, Novi Bečej, Žitište, Sečanj i Nova Crnja.
IZGRADNJA TRAJE VEĆ DVADESET GODINA
Odluka o početku realizacije projekta nove bolnice doneta je još 1981. godine, kada je raspisan i prvi od pet petogodišnjih samodoprinosa. Zgrada zrenjaninske bolnice od deset spratova projektovana je prema uzoru na velike kliničke centre u Zagrebu i Ljubljani, smeštene na više od 50.000 kvadratnih metara. Dosad je za izgradnju nove bolnice 98 odsto sredstava obezbeđeno samodoprinosom građana Srednjobanatskog okruga, dok su oko dva procenta dali Republika, Pokrajina i donatori. Bolnica će biti završena i sva odeljenja preseljena do 2009. godine.
izvor: Kurir 25.03.2008.

петак, јануар 18, 2008

Da li poverovati?

Konačno puna plata trudnicama
Nacrt strategije za podsticaj rađanja, koji predviđa da zaposlene trudnice na bolovanju dobijaju celu platu, najverovatnije će ove nedelje biti usvojen na Vladi, najavio je za Press pomoćnik ministra rada i socijalne politike Bojan Anđelković. Prema njegovim rečima, usvajanje izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojim se potvrđuju odredbe Strategije, može da se očekuje u Skupštini Srbije već u februaru. - Nadamo se da će izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju što pre ući u skupštinsku proceduru. Trenutno se ministarstva usaglašavaju i konsultuju o Nacrtu strategije za podsticaj rađanja. Ona bi već ove nedelje mogla da se nađe na usvajanju na Vladi. Ne bih da govorim o vremenu kada će se to tačno dogoditi, ali biće brzo - objašnjava Bojan Anđelković. On tvrdi da, iako se na usvajanje ovog nacrta čeka već dve godine, ovog puta on neće biti „mrtvo slovo na papiru".- Osnovna namera usvajanja ovog nacrta nije politička. Samim tim što je formiran sektor za populacionu politiku, jasno je da mi želimo nešto da uradimo, kako bismo smanjili 20 godina unazad negativan trend prirodnog priraštaja - obećava Anđelković.Prema rečima našeg sagovornika, po usvajanju izmena zakona biće pojačana kontrola usmerena na onemogućavanje zloupotreba „beneficija" za trudnice.- Kada trudnica posle pet dana ode na bolovanje, a sposobna je za rad, nije kriva ona, već lekar koji izda potvrdu da ona ne može da radi. Da ne bi došlo do zloupotrebe, potrebno je pooštriti kontrolu nad radom lekara po ovom pitanju - kaže Anđelković. Na usvajanje strategije za podsticaj rađanja čeka se već dve godine. Najveći protivnik „stopostotne povlastice" za trudnice bio je ministar zdravlja Tomica Milosavljević. On se bunio protiv ove strategije, pravdajući se time da trudnice zloupotrebljavaju bolovanje. Međutim, u Ministarstvu zdravlja juče je Pressu rečeno da se ministar ne protivi povlastici već da misli da to treba da bude stavka budžeta Republike Srbije, a ne deo budžeta Ministarstva zdravlja i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Oni su nam ukazali na to da se ministar Milosavljević zalaže da sve trudnice dobiju nadoknadu, a ne samo one koje su u radnom odnosu. - Ministarstvo zdravlja predlaže da se zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodicama sa decom propiše obaveza isplate trudničkog dodatka koji bi se mesečno isplaćivao iz sredstava budžeta za sve žene koje su u drugom stanju. Na taj način, svim trudnicama bi se iz budžeta isplaćivala utvrđena naknada, čime bi se podstakla populaciona politika. Ministarstvo zdravlja smatra da je moguće i drugo rešenje, odnosno da se iz sredstava budžeta republike svim trudnicama isplati deo naknade koji ne obezbeđuje RZZZO, kako bi dobile punu platu, odnosno da 65 odsto obezbeđuje RZZO, a 35 odsto budžet republike - stav je Ministarstva zdravlja.
"BEBAC": SVE JE TO PREDIZBORNA KAMPANJA Direktor „Bebca" Vladimir Ješić, koji se godinama bori za usvajanje strategije, smatra da je priča o njenom prihvatanju samo predizborna kampanja.- Sumnjam da će Vlada imati hrabrosti da zaista usvoji ovu strategiju, jer se dve godine priča o tome. To su samo predizborna obećanja, mrtvo slovo na papiru. O toj strategiji nikada nije postojala kvalitetna javna rasprava. Održana je jedna rasprava o papiru na kojem je bilo niz predloga, koji nije prošao sva ministarstva - skeptičan je Ješić.
DOKUMENT KOJI OBEĆAVA Strategija za podsticaj rađanja predviđa nekoliko bitnih ciljeva: usklađivanje rada i roditeljstva, ublažavanje ekonomske cene podizanja deteta, zatim borbu protiv neplodnosti i aktiviranje lokalne samouprave. Među merama za postizanje tih ciljeva, pored naknade u punom iznosu za vreme trudničkog bolovanja, tu su i povećanje dečjeg dodatka i povećanje broja korisnika, isplata materinskog dodatka nezaposlenim majkama od rođenja do navršene tri godine života deteta. Od 2010. godine uvelo bi se pravo na porodični dodatak za treće i četvrto dete u visini najniže osnovice doprinosa do punoletstva deteta, a od ove godine i besplatni udžbenici tokom celog školovanja za treće i četvrto dete. Strategija predviđa i ukidanje PDV-a za hranu, odeću, obuću i opremu za decu do tri godine.
Izvor: PRESS, LJ. Račić

четвртак, новембар 22, 2007

DOBRO DOŠLI

Pozdravljamo sve nove članove i pozivamo zainteresovane trudnice,
mame i tate da nam se pridruže!
Zainteresovani mogu da se obrate na telefon 0641975547 .
Javite se da se upoznamo, družimo i pomognemo jedni drugima!

понедељак, новембар 19, 2007

Roditeljski centar u obilasku porodilišta

Početkom oktobra su aktivisti Roditeljskog centra organizovali prikupljanje potpisa građana sa zahtevom za što hitnije otvaranje porodilišta. Peticija je prosleđena upravi opšte bolnice „Dr Đorđe Joanović“ i predsedniku opštine Goranu Kneževiću. Članovi udruženja su u razgovoru sa gospodinom Kneževićem izneli svoj stav o otvaranju porodilišta i razumevanje za tehničke probleme ali i zahtev da se radovi na opremanju i otvaranju ubrzaju. Tada je dogovorena i zajednička poseta novom porodilištu u novembru mesecu. Prošle nedelje je, u dogovoru sa predsednikom opštine, nekoliko članova Roditeljskog centra obišlo odeljenje novog porodilišta. Direktor opšte bolnice dr Mileta Mihajlov i dr Dušan Velisavljev su primili članove udruženja i tom prilikom razgovarano je o problemima sa kojima se sretala uprava tokom izgradnje i završetka ovog i susednog bloka kao i o skorom otvaranju porodilišta.
Buduće mame će se od sredine decembra porađati i boraviti u savremenim uslovima , a Zrenjanin će dobiti moderno, savremeno porodilište kakvo i zaslužuje.
Pošto je našem Udruženju jedan od glavnih ciljeva borba za povećanje nataliteta, ovom prilikom pozivamo sve sadašnje i buduće majke da se zajedno sa nama upuste u borbu sa belom kugom i rode bar još jednu bebu. Sigurni smo da će se, što se uslova i udobnosti tiče, u novom porodilištu osećati mnogo bolje.
Na nama je da ne dozvolimo da novo porodilište zvrji prazno!

понедељак, новембар 12, 2007

Pamučne pelene - vapaj beba i prirode

Već dugo razmišljam da pokrenem ovu temu kod nas. Često sam se pitala ima li smisla pokretati je kad se svi pomodno držimo propagandne mašinerije i industrije i želje da na svaki mogući način olakšamo sebi život. Ne razmišljamo da olakšavajući sebi ugrožavamo zdravlje i život naših beba i nas samih.
Moje prvo dete rođeno je one strašne, bombama zasute 1999.godine. Da ne pričam o krizi u zemlji i siromaštvu koje se posle „onih“ devedesetih samo produbilo. Bili smo srećni što naš grad nije video ni jednu bombu i što su nas zastrašivale „samo“ uzbune za vazdušnu opasnost.
Ja sam, kao mlada majka, pročitala svu dostupnu literaturu da se pripremim za majčinstvo i svojoj bebi omogućim što bolje uslove. Moja beba je sisala i izuzetno napredovala u svojim TETRA pelenama. Ali kakva je to bila muka! Zimi prati i sušiti pelene, sklapati, rasklapati, podešavati, peglati... Grozno ... Moje dete je vrlo brzo (sa 9.mes) naučilo da kaki na nošu a ubrzo i da piški. Činilo mi se da je jednostavno napredan i da je to uticalo da shvati čemu služi noša.
Moje drugo dete rođeno je u doba porodičnog blagostanja. Rekla sam sebi Nikad više tetra pelene, ne dolazi u obzir. Kupovali smo one koje najviše reklamiraju (priča o suvoj guzi) i dugo sam živela u ubeđenju da su ove jednokratne pelene otkriće veka. I trošili smo ih, i trošili... Moje mlađe dete uporno je odbijalo nošu, a u toku leta dva puta je imao osip od pelena. Kristalne kuglice koje sam pronalazila na njegovoj guzi smatrala sam bezopasnim a karakterističan smrad ovih pelena sam zanemarivala (tako mi je bilo lakše).
Posle drugog rođendana počela sam sa intenzivnim nuđenjem noše, deda mu je čak kupio i onu muzičku ali sem malo vode da bi svirala, u njoj ne bi završavalo ništa. Tek u leto pred treći rođendan ja sam mom sinu obukla gaćice. Mnogo puta ih je upišikio dok nije shvatio da je mokar jer se upiškio. Tada mi je sinulo: savršeno otkriće veka ima veliku manu, tako dobro upija da deca piške u njih do mile volje(često te pelene odvise do kolena pa ih mame tek onda menjaju). Užas....
Surfujući po internetu pronašla sam brdo podataka o štetnosti jednokratnih pelena. Od pelenskog osipa, neplodnosti kod dečaka, neuroloških oštećenja do kancerogenih materija u njima. Sada me grize savest što sam bila lenja i što sam, da bi sebi olakšala, ugrozila zdravlje moga deteta.
Danas se u svetu i u Evropi promovišu pamučne pelene koje se koriste jednostavno kao i jednokratne, zdravije su jer su od prirodnog materjala pa koža nesmetano diše, peru se ali se ne peglaju, ne zauzimaju puno prostora a pri tom su ekološke!
Vredni ljudi su izračunali da za samo jednom bebom u jednokratnim pelenama ostane skoro tona toksičnog otpada a vreme za razlaganje jedne ovakve pelene je 500 godina.
Kupujući njih ćete i uštedeti – umesto da date 90000 dinara do trećeg rođendana deteta potrošićete 30000 din. za pelene, struju i prašak a pelene će moći da nasledi i druga beba. Čula sam da u austrijska vlada nagrađuje kupce pamučnih pelena tako da za svaki kupljeni set (24 pelene) pokloni 100 evra. Zbog čega se u našoj zemlji ne piše i ne priča o ovoj temi, kada je za dobrobit naše dece i nas samih?
Razmislite o svemu ovome, razmislite o zdravlju Vaše dece, o prefriganoj industriji i o prirodi.
Mama i zaljubljenik u prirodu