Početkom oktobra su aktivisti Roditeljskog centra organizovali prikupljanje potpisa građana sa zahtevom za što hitnije otvaranje porodilišta. Peticija je prosleđena upravi opšte bolnice „Dr Đorđe Joanović“ i predsedniku opštine Goranu Kneževiću. Članovi udruženja su u razgovoru sa gospodinom Kneževićem izneli svoj stav o otvaranju porodilišta i razumevanje za tehničke probleme ali i zahtev da se radovi na opremanju i otvaranju ubrzaju. Tada je dogovorena i zajednička poseta novom porodilištu u novembru mesecu. Prošle nedelje je, u dogovoru sa predsednikom opštine, nekoliko članova Roditeljskog centra obišlo odeljenje novog porodilišta. Direktor opšte bolnice dr Mileta Mihajlov i dr Dušan Velisavljev su primili članove udruženja i tom prilikom razgovarano je o problemima sa kojima se sretala uprava tokom izgradnje i završetka ovog i susednog bloka kao i o skorom otvaranju porodilišta.
Buduće mame će se od sredine decembra porađati i boraviti u savremenim uslovima , a Zrenjanin će dobiti moderno, savremeno porodilište kakvo i zaslužuje.
Pošto je našem Udruženju jedan od glavnih ciljeva borba za povećanje nataliteta, ovom prilikom pozivamo sve sadašnje i buduće majke da se zajedno sa nama upuste u borbu sa belom kugom i rode bar još jednu bebu. Sigurni smo da će se, što se uslova i udobnosti tiče, u novom porodilištu osećati mnogo bolje.
Na nama je da ne dozvolimo da novo porodilište zvrji prazno!
Već dugo razmišljam da pokrenem ovu temu kod nas. Često sam se pitala ima li smisla pokretati je kad se svi pomodno držimo propagandne mašinerije i industrije i želje da na svaki mogući način olakšamo sebi život. Ne razmišljamo da olakšavajući sebi ugrožavamo zdravlje i život naših beba i nas samih.
Moje prvo dete rođeno je one strašne, bombama zasute 1999.godine. Da ne pričam o krizi u zemlji i siromaštvu koje se posle „onih“ devedesetih samo produbilo. Bili smo srećni što naš grad nije video ni jednu bombu i što su nas zastrašivale „samo“ uzbune za vazdušnu opasnost.
Ja sam, kao mlada majka, pročitala svu dostupnu literaturu da se pripremim za majčinstvo i svojoj bebi omogućim što bolje uslove. Moja beba je sisala i izuzetno napredovala u svojim TETRA pelenama. Ali kakva je to bila muka! Zimi prati i sušiti pelene, sklapati, rasklapati, podešavati, peglati... Grozno ... Moje dete je vrlo brzo (sa 9.mes) naučilo da kaki na nošu a ubrzo i da piški. Činilo mi se da je jednostavno napredan i da je to uticalo da shvati čemu služi noša.
Moje drugo dete rođeno je u doba porodičnog blagostanja. Rekla sam sebi Nikad više tetra pelene, ne dolazi u obzir. Kupovali smo one koje najviše reklamiraju (priča o suvoj guzi) i dugo sam živela u ubeđenju da su ove jednokratne pelene otkriće veka. I trošili smo ih, i trošili... Moje mlađe dete uporno je odbijalo nošu, a u toku leta dva puta je imao osip od pelena. Kristalne kuglice koje sam pronalazila na njegovoj guzi smatrala sam bezopasnim a karakterističan smrad ovih pelena sam zanemarivala (tako mi je bilo lakše).
Posle drugog rođendana počela sam sa intenzivnim nuđenjem noše, deda mu je čak kupio i onu muzičku ali sem malo vode da bi svirala, u njoj ne bi završavalo ništa. Tek u leto pred treći rođendan ja sam mom sinu obukla gaćice. Mnogo puta ih je upišikio dok nije shvatio da je mokar jer se upiškio. Tada mi je sinulo: savršeno otkriće veka ima veliku manu, tako dobro upija da deca piške u njih do mile volje(često te pelene odvise do kolena pa ih mame tek onda menjaju). Užas....
Surfujući po internetu pronašla sam brdo podataka o štetnosti jednokratnih pelena. Od pelenskog osipa, neplodnosti kod dečaka, neuroloških oštećenja do kancerogenih materija u njima. Sada me grize savest što sam bila lenja i što sam, da bi sebi olakšala, ugrozila zdravlje moga deteta.
Danas se u svetu i u Evropi promovišu pamučne pelene koje se koriste jednostavno kao i jednokratne, zdravije su jer su od prirodnog materjala pa koža nesmetano diše, peru se ali se ne peglaju, ne zauzimaju puno prostora a pri tom su ekološke!
Vredni ljudi su izračunali da za samo jednom bebom u jednokratnim pelenama ostane skoro tona toksičnog otpada a vreme za razlaganje jedne ovakve pelene je 500 godina.
Kupujući njih ćete i uštedeti – umesto da date 90000 dinara do trećeg rođendana deteta potrošićete 30000 din. za pelene, struju i prašak a pelene će moći da nasledi i druga beba. Čula sam da u austrijska vlada nagrađuje kupce pamučnih pelena tako da za svaki kupljeni set (24 pelene) pokloni 100 evra. Zbog čega se u našoj zemlji ne piše i ne priča o ovoj temi, kada je za dobrobit naše dece i nas samih?
Razmislite o svemu ovome, razmislite o zdravlju Vaše dece, o prefriganoj industriji i o prirodi.
Mama i zaljubljenik u prirodu
Nakon javne kritike koju smo uputili na tok izgradnje Zrenjaninskog porodilišta i političkog manipulisanja oko otvaranja istog, PR Opšte bolnice „Dr Đorđe Joanović“ dao je za TV Santos izjavu u kojoj se kao razlog za neotvaranje porodilišta navode problemi zbog građevinskih radova na susednom (hirurškom) bloku i problemi sa nabavkom nemedicinske opreme a da se otvaranje porodilišta planira za kraj 2007.godine.
Od 2006. godine otvaranje porodilišta u novoj zrenjaninskoj bolnici najavljivano je u nekoliko navrata. Dr Dušan Velisavljev, pomoćnik direktora za medicinske poslove Opšte bolnice „Dr Đorđe Joanović“ izjavio je krajem jula za list Glas javnosti da će porodilište početi sa radom u septembru. Pre toga, bila je najava otvaranja u martu a ministar zdravlja Tomica Milosavljević prošle godine u oktobru izjavio je :
„Porodilište koje se sada gradi uz finansijku podršku Ministarstva i Svetske banke biće završeno i opremljeno u narednih godinu dana, ali to je podrška razvoju, a ne samo izgradnji. Građani Zrenjanina već više od 20 godina izdvajaju sopstveni dinar za njenu izgradnju i žele da vide da to ima smisla.“
Da se zna, gospodin ministar je bio u pravu! Mi želimo da vidimo da sve to ima smisla, mi tražimo da se otvaranje porodilišta više ne odlaže već da se radovi i opremanje porodilišta privede kraju.
Dosta nam je odlaganja, opravdanja i najavljivanja i zato zahtevamo da se u što kraćem roku otvori porodilište i da se bebe rađaju u normalnim, humanim, savremenim uslovima. Trudnice i porodilje su u našoj zemlji uskraćene za mnoga prava, dozvolite im bar da se porađaju u uslovima dostojnim ljudskih bića!
Zbog svega navedenog, aktivisti i volonteri „Roditeljskog centra“ prikupljaće potpise građana od 01. do 05. oktobra na nekoliko punktova u gradu.
Peticijom ćemo zahtevati od uprave Opšte bolnice i lokalne samouprave što hitnije opremanje i otvaranje porodilišta!
5. oktobra u pet do 12h zrenjaninske trudnice, majke i drugi građani predaće prikupljene potpise čelnicima lokalne samouprave i Upravnom odboru Opšte bolnice „Dr Đorđe Joanović“.
Pozivamo sve građane Zrenjanina da potpišu peticiju za opremanje i otvaranje novog porodilišta, a nevladine organizacije i sve institucije da se priključe kampanji kako bismo učinili najveću uslugu našim trudnicama i bebama.
Udruženje građana "Roditeljski centar"
Udruženje građana "Roditeljski centar" je ogorčeno zato što se otvaranje novog porodilišta u Zrenjaninu koristi u predizbornoj kampanji dok se trudnice odn. porodilje još uvek porađaju u staroj bolnici u kojima su uslovi nehumani i neodgovarajući !
Staro porodilište je mimo svih normi; ima jednu tuš kabinu i tri toaleta , dve sobe sa po 15 neadekvatnih kreveta (svaka) a po krevetićima za bebe često šetaju razni insekti. I dok se otvaranje najavljuje već više od osam meseci ( primetićete aktivnost pred izbore januara 2007.) pretpostavljamo da će se ono (porodilište) maksimalno iskoristiti marta 2008. kada će biti održani izbori a do tada ....
U Zrenjaninu se rodi svake godine oko 200 beba manje , u 2006. rodilo se oko 1200, a uslovi rađanja i rada medicinskog osoblja su na nezavidnom nivou. Napomenimo da se u ovom porodilištu porađaju žene iz Zrenjanina i svih okolnih mesta a budući da je 2007. u Vojvodini proglašena godinom trudnica mi se u Udruženju pitamo koliko sluha za natalitet imaju čelnici naše opštine i vladajućih stranaka.
Aktuelna tema budućim i sadašnjim roditeljima ovih dana je Nacrt Strategije za podsticaj rađanja . Da našim prostorima vlada „ bela kuga“ odavno je poznata činjenica kao i da Srbija zbog veoma slabog nataliteta ostane bez više od 30 hiljada stanovnika svake godine. Roditelji rađaju decu sebi, ne državi, i verovatno bi ih rađali više da su prilike u zemlji drugačije.
U principu biti trudnica, roditi i biti roditelj u Srbiji je prava pustolovina kojoj se ni ne nazire tok događaja. Sve je vrlo neizvesno, nesigurno i često problematično.
Problemi vezani za proširenje porodice često počinju već od same trudnoće . Trudnice u prvim mesecima trudnoće moraju da za obavezne testove izdvoje oko 5000,00 dinara da se na vreme utvrdi moguća anomalija ploda. Do kraja trudnoće potrebno je obaviti i tzv ekspertski ultrazvuk koji košta nešto više od 8000,00. I svo vreme trudnoće trudnica treba da se hrani zdravo, i unosi minerale i vitamine za koje će dati oko 2000-3000,00 dinara u zavisnosti o kom se multivitaminskom preparatu radi.
Možda bi se tu cifra i zaustavila ako se posreći budućoj mami da do kraja trudnoće nema zdravstvenih problema . Održavanje trudnoće (sprečavanje prevremenog porođaja) i učestale kontrole, ultrazvuk, razni testovi i lekovi koji se ne nalaze na pozitivnoj listi( trudnice plaćaju punu cenu) koštaće roditelje još nekih 5000,00 i više dinara. Trudnica koja je pre trudnoće bila zaposlena i koja zbog svog stanja nije dobila otkaz, trenutno ima pravo na 65% od svoje plate pa je zbog svog trudničkog bolovanja uskraćena za trećinu plate i sama plaća svoje lekove.
Ukoliko trudnica nije bila zaposlena, odakle će ona finansirati održavanje svoje trudnoće ?
Proširenje porodice znači da će toj porodici trebati i više prostora za stanovanje. Mladi bračni parovi a i oni malo stariji najčešće žive kao podstanari. Nerešeno stambeno pitanje jedan je od najveći problema bračnih parova. Za jedno dete roditelji se najčešće odlučuju upravo zato jer za dvoje nemaju uslova , jer planiraju da na kredit kupe stan pa moraju oboje biti zaposleni, jer za jedno uvek ima a za dvoje ... Postoje i porodice koje bi želele i treće dete ali je za to danas potrebno biti veoma, veoma hrabar. Treba unapred misliti i na školu i na studije, i na zasebne sobe i na letovanja! Nadamo se da će država reagovati na adekvatan način i da će stimulisati rađanje dece nekim povoljnijim kreditima za višečlane porodice.
Na kraju svake trudnoće naravno sledi porođaj. Trudnice u porodilištu sem bola i straha za svoju bebu i sebe obično osete i koliko su male i nevažne u svemu što ih okružuje. Porodilišta u Srbiji još uvek su zatvorena za sve promene i žene su bukvalno objekti bez prave mogućnosti izbora. U poslednje vreme popularno prisustvo očeva na porođaju dostupno je samo imućnijima a u našem porodilištu , koliko nam je poznato, ne plaća se i to verovatno zato što se u našem gradu rodi tek nešto više od hiljadu beba a i zainteresovanost nije velika (takav nam je mentalitet) pa nije gužva u porođajnoj sali.
Porodilje nemaju nikakvu pripremu za porođaj pa ne znaju ni šta ih očekuje sem raznoraznih priča kojih su se naslušale u toku trudnoće. I tako nespremne i ranjive, u uslovima neadekvatnim za rođenje bebe, ukoliko nalete na neraspoloženo osoblje porođaj se pretvara u noćnu moru. Neke od porodilja obećavaju sebi da se više nikad neće porađati, i da im je jedno iskustvo sasvim dovoljno.
Uskoro će se otvoriti novo zrenjaninsko porodilište u kom će uslovi biti kažu na svetskom nivou pa se nadamo da će i osoblje u novom ambijentu biti zadovoljno i tako se ophoditi prema pacijentkinjama.
Rođenje bebe najvažnija je stvar u životu roditelja pa se zato za taj događaj unapred pripremaju. Neki budući roditelji zaprepaste se kada vide koliko košta samo osnovna oprema koja će im biti potrebna od prvog dana bebinog dolaska kući. Naša istraživanja pokazuju da je za prve dane potrebno izdvojiti oko 31230.00 dinara ali napominjemo da je ovo spisak zaista najosnovnijih stvari za prvih par dana . Cene su za proizvode srednjeg kvaliteta tako da roditelji koji žele kvalitetniju opremu će morati da izdvoje i preko 50000,00 dinara.
Krevetac 6600,00
Dušek 1900,00
Posteljina 1200,00
Kolica 8000,00
Nosiljka 3000,00
Ćebe 1000,00
Kadica 800,00
Peškir (2 komada) x 400,00 800,00
Tetra pelene (20 komada) x 60,00 1200,00
Švedske pelene (15 komada) x 60,00 900,00
Benkica (5 kom.) x 90,00 450,00
Portikla (3 kom.) x 80,00 240,00
Zeke (3 komada) x 450,00 1350,00
Bodi (3 komada) x 350,00 1050,00
Čarapice (3 para) x 70,00 210,00
Kapica (3 kom.) x 60,00 180,00
Flašice (2 kom.) x 200,00 400,00
Varalica 100,00
Pampers (98 komada) 1200,00
Pavlovićeva mast 200,00
Vlažne maramice (72 kom.) 200,00
Sapun 40,00
Štapići za uši 60,00
Termometar za sobu 150,00
___________________________________________
Ukupno 31230,00
Ako od ukupne sume oduzmemo 18% PDV-a koliko iznosi porez na hranu , odeću i opremu za bebe dobićemo 25608.60 dinara a za resto novca roditelji bi svom detetu mogli da kupe još garderobe, jaknicu, deblje ćebence i druge nephodne stvari. Ovo je računica ukoliko porodilja doji svoju bebu i nema dodatnih troškova za nimalo jeftine mlečne formule.
Kada se malo naviknu na svoju novu ulogu roditelji treba da počnu sa prikupljanjem gomile dokumentacije da bi ostvarili svoje pravo na roditeljski dodatak.S obzirom da je skraćen rok za predaju dokumentacije sa 12 na 3 meseca od rođenja deteta neki roditelji odustaju od ostvarivanja ovog prava jer nisu u mogućnosti da prikupe potrebna dokumenta. Zbog čega je ovaj rok skraćen nije jasno ali da su roditelji ti kojima je naneta šteta svima je jasno.
Postoji još mnogo pitanja koji muče nas roditelje i na koje ćemo tražiti odgovore. Jedva čekamo da čujemo zvaničnu verziju nacrta Strategije za podsticaj rađanja pa da procenimo da li je našim političarima zaista stalo do naše države i njenih malih državljana.
U Zrenjaninu 2007.
Udruženje građana „Roditeljski centar“
kontakt telefon: 064 197 55 47
roditeljskicentar@gmail.com
Udruženje građana " Roditeljski centar" poziva sve zainteresovane trudnice i roditelje koji bi želeli da učestvuju u Radionici „Mala škola za roditelje“ da se prijave na telefon udruženja 0641975547 .
Radionica za buduće roditelje realizovaće se kroz 6 predavanja u kojima će stručnjaci iz pojedinih oblasti kroz interaktivnu saradnju sa trudnicama i budućim očevima ukazivati na pravilan odnos prema trudnoći, ishranu i moguće probleme, načine za njihovo prevazilaženje i odgovarati na pitanja.
Teme koje će biti obrađivane:
-Ishrana i anemija u trudnoći,
-Nega kože u trudnoći,
-Epiduralna analgezija u toku porodjaja,
-Postporodjajni period – babinje, postporođajna depresija;
-Superiornost majčinog mleka,
-Dojenje do 6 meseci,
-Razvoj deteta do prve godine,
-Nega kože novorodjenčeta, kupanje i nega pupka,
-Socijalno zdravstvena zaštita žena i porodice
-Kako pocetak roditeljstva moze da utice na brak?
Radionica za roditelje realizovaće se takođe kroz 6 predavanja koja će voditi stručnjaci a cilj nam je da edukacijom roditelja, upućivanjem u nove metode vaspitavanja dece i savetima stručnjaka poboljšamo komunikaciju između roditelja i dece kao i da produbimo saradnju roditelja sa zdravstvenim ustanovama za lečenje dece, Službom za zdravstvenu zaštitu žena, dece i omladine (dečiji dispanzer), Centrom za socijalni rad, Predškolskom ustanovom, Centrom za prevenciju i da ta saradnja bude polazna osnova za buduću dobru komunikaciju.
Teme koje će biti obrađivane:
-Pravilna ishrana dece,
-Diabetes, gojaznost, hipertenzija i druge bolesti sve učestalije kod dece
-Kako sačuvati zdravlje deteta,
-Koliko ljubavi ? Naravno, nikad dosta!
-Kako da ne izgubite zivce...
-Vaspitanje dece,
-Polazak u vrtić (priprema i adaptacija),
-Budite dobar roditelj (isplatiće vam se!)
-Krizni momenti u porodici
