Početkom oktobra su aktivisti Roditeljskog centra organizovali prikupljanje potpisa građana sa zahtevom za što hitnije otvaranje porodilišta. Peticija je prosleđena upravi opšte bolnice „Dr Đorđe Joanović“ i predsedniku opštine Goranu Kneževiću. Članovi udruženja su u razgovoru sa gospodinom Kneževićem izneli svoj stav o otvaranju porodilišta i razumevanje za tehničke probleme ali i zahtev da se radovi na opremanju i otvaranju ubrzaju. Tada je dogovorena i zajednička poseta novom porodilištu u novembru mesecu. Prošle nedelje je, u dogovoru sa predsednikom opštine, nekoliko članova Roditeljskog centra obišlo odeljenje novog porodilišta. Direktor opšte bolnice dr Mileta Mihajlov i dr Dušan Velisavljev su primili članove udruženja i tom prilikom razgovarano je o problemima sa kojima se sretala uprava tokom izgradnje i završetka ovog i susednog bloka kao i o skorom otvaranju porodilišta.
Buduće mame će se od sredine decembra porađati i boraviti u savremenim uslovima , a Zrenjanin će dobiti moderno, savremeno porodilište kakvo i zaslužuje.
Pošto je našem Udruženju jedan od glavnih ciljeva borba za povećanje nataliteta, ovom prilikom pozivamo sve sadašnje i buduće majke da se zajedno sa nama upuste u borbu sa belom kugom i rode bar još jednu bebu. Sigurni smo da će se, što se uslova i udobnosti tiče, u novom porodilištu osećati mnogo bolje.
Na nama je da ne dozvolimo da novo porodilište zvrji prazno!
Već dugo razmišljam da pokrenem ovu temu kod nas. Često sam se pitala ima li smisla pokretati je kad se svi pomodno držimo propagandne mašinerije i industrije i želje da na svaki mogući način olakšamo sebi život. Ne razmišljamo da olakšavajući sebi ugrožavamo zdravlje i život naših beba i nas samih.
Moje prvo dete rođeno je one strašne, bombama zasute 1999.godine. Da ne pričam o krizi u zemlji i siromaštvu koje se posle „onih“ devedesetih samo produbilo. Bili smo srećni što naš grad nije video ni jednu bombu i što su nas zastrašivale „samo“ uzbune za vazdušnu opasnost.
Ja sam, kao mlada majka, pročitala svu dostupnu literaturu da se pripremim za majčinstvo i svojoj bebi omogućim što bolje uslove. Moja beba je sisala i izuzetno napredovala u svojim TETRA pelenama. Ali kakva je to bila muka! Zimi prati i sušiti pelene, sklapati, rasklapati, podešavati, peglati... Grozno ... Moje dete je vrlo brzo (sa 9.mes) naučilo da kaki na nošu a ubrzo i da piški. Činilo mi se da je jednostavno napredan i da je to uticalo da shvati čemu služi noša.
Moje drugo dete rođeno je u doba porodičnog blagostanja. Rekla sam sebi Nikad više tetra pelene, ne dolazi u obzir. Kupovali smo one koje najviše reklamiraju (priča o suvoj guzi) i dugo sam živela u ubeđenju da su ove jednokratne pelene otkriće veka. I trošili smo ih, i trošili... Moje mlađe dete uporno je odbijalo nošu, a u toku leta dva puta je imao osip od pelena. Kristalne kuglice koje sam pronalazila na njegovoj guzi smatrala sam bezopasnim a karakterističan smrad ovih pelena sam zanemarivala (tako mi je bilo lakše).
Posle drugog rođendana počela sam sa intenzivnim nuđenjem noše, deda mu je čak kupio i onu muzičku ali sem malo vode da bi svirala, u njoj ne bi završavalo ništa. Tek u leto pred treći rođendan ja sam mom sinu obukla gaćice. Mnogo puta ih je upišikio dok nije shvatio da je mokar jer se upiškio. Tada mi je sinulo: savršeno otkriće veka ima veliku manu, tako dobro upija da deca piške u njih do mile volje(često te pelene odvise do kolena pa ih mame tek onda menjaju). Užas....
Surfujući po internetu pronašla sam brdo podataka o štetnosti jednokratnih pelena. Od pelenskog osipa, neplodnosti kod dečaka, neuroloških oštećenja do kancerogenih materija u njima. Sada me grize savest što sam bila lenja i što sam, da bi sebi olakšala, ugrozila zdravlje moga deteta.
Danas se u svetu i u Evropi promovišu pamučne pelene koje se koriste jednostavno kao i jednokratne, zdravije su jer su od prirodnog materjala pa koža nesmetano diše, peru se ali se ne peglaju, ne zauzimaju puno prostora a pri tom su ekološke!
Vredni ljudi su izračunali da za samo jednom bebom u jednokratnim pelenama ostane skoro tona toksičnog otpada a vreme za razlaganje jedne ovakve pelene je 500 godina.
Kupujući njih ćete i uštedeti – umesto da date 90000 dinara do trećeg rođendana deteta potrošićete 30000 din. za pelene, struju i prašak a pelene će moći da nasledi i druga beba. Čula sam da u austrijska vlada nagrađuje kupce pamučnih pelena tako da za svaki kupljeni set (24 pelene) pokloni 100 evra. Zbog čega se u našoj zemlji ne piše i ne priča o ovoj temi, kada je za dobrobit naše dece i nas samih?
Razmislite o svemu ovome, razmislite o zdravlju Vaše dece, o prefriganoj industriji i o prirodi.
Mama i zaljubljenik u prirodu
